Imam jednu vrstu sopstvene jasnoće i sreće koju sam samo ja mogla da prepoznam kod sebe. Za mene svako izgovoreno slovo i njime sklopljena reč ima određenu boju, ta boja nikad nije sama i nikad nije ista baš kao ni slovo u reči već se stalno međusobno prepliću, tako sam osetila da pored pisanog iskaza o nečemu to isto mogu da oslikam rukopisom boja i da se ta dva rukopisa slože i budu jedan. Verujem da je ovo lak rukopis, da njega ljudima ne trebam da tumačim, jer boja je osnov kao i slovo u reči. Svojim rukopisom koji dugo ispisujem po platnu ispisala sam doživljeni, željeni, srećni, čežnjivi, tužni, tamni, obični, ushićeni, čekajući, varljivi, iynevereni, plačljivi i svaki drugi osećaj koji ponese čoveka u određenom momentu i koji nam da za pravo da sopstveni život podpuno izmenimo. Ima dana posle nekih događaja kada nisam kadra da izgovorim ni jedno slovo, ni jednu reč od iznenađenja koja se oko nas dešavaju i to bude upisano na platnu prazninom i tada oči koje jedino mogu da vide tu prazninu i da one same poistovete oba rukopisa.
Ja dugo uživam pišući ovim rukopisom boja i ovo za mene znači ličnu komunikaciju sa ljudima. Ljude sa kojima radim, sa kojim živim, koje volim, koje srećem opisujem svojim bojama i neopisujem ih rečima, jer zašto oba rukopisa zaisto, mislim da ispisano bojama pa iskazati pisano ima istu dimenziju, a zašto nešto ispričati posle ispričanog. Nekad mi se učini da veličina platna bude mala ma koliko platno bilo da se iskaže određen doživljeni momenat bilo u radosti ili u tuzi, i stojeći pred belinom ovog platna ono nam daje neku sopstvenu jačinu i čekanje da po njemu počnemo da iskazujemo doživljeno.
Stvarajući svoje rukopise činilo mi se da se moje lice menja i da dobija druge izraze, baš kao što govorim, kao što sam napisala, ali ja to ne vidim, samo slutim. Ja ima pravo da moje rukopise javno iskažem jer oni ne sputavaju ničije želje, nadanja, život... oni su samo istina određenog vremena i bitisanja u određenom prostoru koji smo svi na svoj način proživeli i sopstvenim osećajem obeležili.
Moje iskaze na platnima pokazala sam toliko puta na izložbama, gde su ljudi ove rukopise na moju sređu tumačili meni slično i to mi je bila potvrda da nisam otišla daleko od reči jer prepoynatljivost i jasnost je kriterijum za istinu. Jer i bez mog podpisa moja slika ispisana postaje prepoznatljiva i sve to čineći stigla sam da Vam kažem da sam svoje rukopise izložila više od pedeset puta na najrazličitijim mestima prikldnim za to, zajedno sa ostalim koji su takođe hteli da pokažu svoje rukopise. Sa njima su putovali u Grčku, Italiju, Nemačku. Bilo je nagrada javnih, pohvala, povhale koje su meni značile da sam postala prepoznatljiva u svom izražavnju. Bilo je momenata kada sam svoje rukopise darivala da stoje tamo gde nikad od mene neće otiči.
Ja sam jedna od onih koji su rođeni 1953. godine.
Ja sam jedna od onih koji se zovu Biljana.
Ja sam jedna od onih koja ima pored rukopisa na platnu zanimanje pravnika.
